IVENSA VESTI / ONLINE NOVINE

Na održanoj konferenciji ,,Dualno obrazovanje – znanje za budućnost“ koja je okupila preko 1500 predstavnika škola, lokalnih samouprava, kompanija, stranih saradnika, učestvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar prosvete Mladen Šarčević, predsednik PKS Marko Čadež, profesor Švajcarskog ekonomskog instituta pri federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu Ursula Renold...

Pokretanje pitanja dualnog obrazovanja u srednjim stručnim školama postavila je 2013. Nemačka organizacija GIZ svojim projektom ,,Reforma srednjeg obrazovanja“ koji su dalje podržali saradnici iz Austrije i Švajcarske slanjem finansijske pomoći i ekspertskog kadra.

Privredna komora preuzela je prva inicijativu o uvođenju ovakve vrste obrazovanja, čija primena je počela od donošenja Zakona o dualnom obrazovanju iz 2017. Ovakva vrsta obrazovanja važiće za profile srednjih stručnih škola za kojima postoji potreba u privredi i spremnost da se zaposle.

,,Dualno obrazovanje je važno, jer je to model u kojem je značajno znanje, ono što imate u glavi i rukama i ono što znate da uradite. Samo zemlje koje imaju u svom sistemu dualni model obrazovanja mogu da imaju sigurnu budućnost. Ponosan sam na mlade ljude koji su u tom sistemu obrazovanja, jer su razumeli šta to donosi, a donosi ne samo siguran posao i primanja, već i još dve važne stvari – odgovornost i ozbiljnost.“ – objavio je predsednik na svom instagram profilu.

Predsednik je u svom izlaganju izneo pozitivnu posledicu ovakvog vida školstva, a to je da će se deca ranije osamostaliti i odvojiti od roditelja kako bi zasnovali svoje porodice pa ćemo imati generaciju više i radnika i stručnjaka iz svih oblasti.

Da je nedostatak zanatlija veliki problem, vidi se i prema njegovim daljim rečima:,, Imamo muke sa stolarima, tesarima, zavarivačima, bravarima... i još 30 profesija. Idite na gradilište Beograda na vodi; naći ćete radnike iz Albanije, Makedonije, Rumunije... jer mi ovde nemamo dovoljno radnika, stručnih radnika, zanatlija - rekao je Vučić. Stoga je zaključio da će na promenjenom tržištu rada, veće plate imati vodoinstalateri nego diplomirani pravnici.

Na kraju, zaključio je da je dualno obrazovanje stvar sistema koji se organizuje i rekao: ,, Onda shvatite da mi Srbi ni u čemu nismo lošiji od bilo kog drugog, ako uspemo da sprovedemo to. Ali, mi ne priznajemo ni sopstvene rezultate. Ne priznajemo ih ni Novaku Đokoviću, a kako ćemo tek u politici.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se čini sve kako bi mladi ostali u Srbiji i da se u tom ciju vrši reformisanje školstva. Takođe, on je pozvao univerzitete da se priključe procesu dualnog obrazovanja.

,,Digitalizacija se ubrzano dešava, a to podrazumeva da kompanije menjaju procese i proizvode. Menjaju se i kvalifikacije neophodne za određena radna mesta. Škole ne mogu da se menjaju tako brzo kao kompanije tako da je jedini način da mladi ljudi u kompanijama vide šta ih očekuje u budućnosti” - rekla je Ursula Renold, predsednica Saveta za dualno obrazovanje u Švajcarskoj i dodala da je ,Srbija jedina zemlja gde se predsednik posvetio ovom pitanju”.

Osnivač ,,Karijer vejs Kolorado” Noel Ginzburg smatra da Srbija može da bude primer drugim državama i da je osposobljavanje mladih za rad kroz dualno obrazovanje zajednička misija.

Prema navodima, u školskoj 2019-toj godini u Srbiji je 6.100 učenika uključeno u dualno obrazovanje, u 72 škole na 35 obrazovnih profila i u čak 880 kompanija. U septembru ove godine, Skupština je donela i Zakon o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju.

Ovim zakonom je definisano 'učenje kroz rad', koje postaje deo studijskog programa. Definisaće se 450 sati za učenje kroz rad u kompanijama, 450 sati za aktivnu nastavu, vežbe i predavanja na fakultetima. To je ogroman benefit za naše studente", istakla je Grujićeva, pomoćnica ministra prosvete.

Trenutno je ovakav sistem omogućen na fakultetima da sarađuju sa određenim poslodavcima, ali cilj je da se napravi sistem gde će mladi imati plaćenu praksu u iznosu od 50% od osnovne plate radnog mesta, kao i uopšte mogućnost biranja da li će studirati kroz klasični ili dualni model obrazovanja.

Autor - M. B.; glavni urednik – I.S.

SVIĐA VAM SE ČLANAK ? DONIRAJTE SREDSTVA ZA ODRŽIVI RAZVOJ PORTALA !


OSTAVITE VAŠ KOMENTAR